sonke

gdje...

Gubim smisao svoju.
Bijah nekad daleko sretnija -dal jel više sam imala il bijah samo mlađa?
 

objavio sonke u 28. rujan 2009 15:30:54 | 5 komentara

nagovjesti mi mir

Dobro mi je u tišini mog doma......
volim kave miris.........Prokleta nepravda!
 

objavio sonke u 16. rujan 2009 16:17:06 | 4 komentara

al' samo je tren težak.............

Ovo ljeto sam napravila stotine polukompromisa.......
Stotinu sam sati provela u mislima -samo je tren težak poslije je sve lako....
Jedan od najvažnijih je bio taj-klinci su bili na moru(iako su oni cveglali i pizdili kaj nismo svi zajedno)
Onaj drugi meni važan-kupila sam mašinicu,filtere i duhan(u sebi sam rekla ;eto draga napuši se kad već moraš,a opet uštedi)
Zatim preveselo primila poziv od frendice da dohajcam k njoj po robu jer su njeni opako izrasli pa ima brdo robe(iako su moji bili u jadu jer moraju nosit tuđu robu i bilo je i suza...)vele da kad dođeš u taj jedan stadij delirija je fuuul dobro otić do vrapćanskog pothodnika i svakih pet minuta dobro se izvrištat kad prolazi vlak,a možda ti se posreći pa naletiš na neke fakere pa te i prebiju....al nisam polukompromis je bio mala flaša brendija da ne kažem konjaka za mene ženskog konja.
Onda tu su bile i knjige -taj gušt  ponovit želim,molim te  vlado- omogući mi to i dogodine;prvo smo skupili jedan bunt knjiga,zatim u čudu prek noći....TO je pogrešan popis!!! mamu.............!!!!!zatim ponovo probaj skupit,al eto okasnili smo-što imamo imamo ostalo ćemo kupit,a to je kak bi moj sin reko upukno tj. ukupno 845.96 kunića -prava sitnica nije ni prek soma kuna...
Al' i dalje mislim je je sam je tren težak poslije je lakše.
Moj trenutni polu kompromis je kupovanje todorićevih k plus akcija -recimo kupiš 2 pa je 1 gratis-tako da iz košare kad počnem vadit jogurte vrhnja voćne jogiće ispadne oko 12 čašica i više pa me svi u čudu gledaju....O sonke zdravo se hranite (a i jeftino) !!!!Eto imam još toga o polukompromisima,al nek stoje u koferima mojim!

Još bi nešto dodala za Babuna!so-dragi Babun! mi bi jako rado došli na roštilj al taj tjedan nije bilo k-plus mesa....ovako sam na tubu pratila kako ste se ugodno provodili -dok se sočni odresci cvrće za roštilju ,a brade vam masne-kruhića u meso močaš dok ja zalogaje ti brojim-o fala ti Bože što nisam izgubila smisao za humor kad sam već izgubila pamet i jetru....

Al' vele samo tren težak a poslije je sve lako........
 

objavio sonke u 5. rujan 2009 10:13:35 | 9 komentara

buđenje

Bijah jednom Mona Lisa
Bijah sve
Gordost osjetih i jad i bol i grč
i razočarenje
osjetih i ushit i ponos i
extazu i vidjeh sve visine
Dragi....bijah ja kao Ivana,kao Xena
kao Sonja
Popunih pluča
nevjerojatan je čisti zrak
lagan
bijah lagana
Ali...
zagadih misli
zatrovah se
prevarom
Al' ne,ne oprosti
Neću tako
Svoje sam jadovanje
spremila u kofere
Ponekad poslije BUĐENJA
klečim kraj kreveta
i plačem u svoje kofere
i gledam kako su se napunili
Moji koferi
Ponekad prije jutra
budim se
grč sam
i snovi su moji mučeni mnome
progone me
U polju sam vrisak ostavljam
Skačem,bacam sve u svoje kofere
grlim ih.....
Molim te nemoj me čuti
Jer i gorda sam i ranjena
I ranjene ostavljam za sobom
Sve bijah....i Mona Lisa-samo sam sad Sonja

objavio sonke u 31. srpanj 2009 13:54:59 | 5 komentara

Pjesmu

napiši mi pjesmu
reci da me ljubiš
pusti nek iz tebe poleti
pusti nek iz  tebe teće
želim znat možemo li
vratit taj plam
voljet ludo i nezaustavljivo
jel zaborav sad sve što grlimo mi

prstima kroz kosu prođi mi
pamtim dodir taj
oči dodirni mi
lice izljubi mi

a ako to više nemožeš mili
ako se dodiri kroz sadašnjost
više prošlosti sjetiti nemogu
nema veze

pjesmu napiši mi
reci da ljubiš me

nek samo teće
nek samo poleti

želim pamtit kako je bit voljen lud i mlad

objavio sonke u 26. srpanj 2009 0:05:17 | 6 komentara

razočarenje

Slomila sam nesalomljivo
Razbila sam nerazbijeno
Vezala sam nevezano
Bože di mi je pamet bila
Zar nebi s godinama trebala bit (onako kao vino-sve pitkija-a ne sve plitkija)
Sve bolja i bolja-baršunastija
Da.

objavio sonke u 24. srpanj 2009 19:24:32 | 5 komentara

NOSI SE..........

objavio sonke u 22. srpanj 2009 13:32:51 | 3 komentara

čudne li žene

nikad skoro ne gledam u žene
al nju sam gledala uporno i uporno
možda zato jer je spavala u bunom autobusu
možda zato jer se nekako isticala od svega
možda zato jer je bilo jutro a bila je u svilenoj jako kratkoj haljini
pre svečanoj za jutarnju vožnju
bila je u visokim štiklama,presvečanim za bus
možda zato jer mi je izgledala prevulgarno
jer joj je jedna dojka maltene virila van
jer su sva ostala mjesta u busu bila prazna
a ona oko nje puna slinavih popišanaca koji oči ne skidaju
možda zato jer joj je kosa bila nekako razbacana po ramenima
a koljena puna masnica
il možda zato jer takve žene zovemo raznim imenima
jer nema na njoj ništa ženstveno
jer mi se učinilo da u njoj nema života....
do mene je sjedio neki klinac i pisao zadaću
dok se moja kći čudila kak uspijeva pisat dok se bus drmavo
trese po uskoj cesti
ja sam se čudila kakav je život živjela ta žena
tih pol sata jedva da sam pogled skinula s nje
prepuna pitanja u sebi.....

objavio sonke u 27. svibanj 2009 16:52:49 | 10 komentara

smak svijeta

Jučer poslije ručka maj femili i ja smo imali vrlo zanimljiv razgovor.Onako sitih buša moja kći je izjavila da se užasno boji smrti i da joj onaj meteor o kojem je neki dan slušala uzrokuje noćne morice.
-Ne želim umrijet,još nisam bila u disku! (onak baš zabrinuto izvali moja kći)
-Ja želim vidjet vanzemaljce! (moj sin ne misli o smrti)
Zatim krenu s pitanjima.oće to past u Europi ili gdje?gdje ćemo se sakrit?
I tak-a najbitnije od svega gdje ćemo se sakrit?
Sakrit ćemo se u kanalizaciju-velim ja
Daj umrijet ćemo od smrada (krepava od smijeha)
Moj sin je na tu temu dodao da moramo napravit mali tunel do frižidera jer on nemre bit gladan.....
I u velikoj smo debati kaj će biti s nama i uopće s civilizacijom.....oni idu tako daleko da ćak misle i o dinosaurima i kak su oni izumrijeli,i zabrinuti su ponajviše za sebe a onda i za sve ostale.......
Hm naveće kad sam se dokopala kreveta,ležim tak i mislim o tom svemu-i pomalo ćak i nemogu zamislit takvu smrt.....
Želim onako kao baka umrijet spokojno i smireno znajući da su i djeca i unuci onako i sigurni i sretni......

objavio sonke u 25. svibanj 2009 17:38:24 | 7 komentara

gladan narod 2

Sve nas nove,koji smo počeli raditi premjestili su u novi dućan,koji je tek u otvorenju.Neki su tamo puna tri tjedna!!!Organizacija posla je čista nula!Nula!
Sedam dana,uključujući i nedjelju radimo jednu te istu stvar,slažemo pa preslagujemo,slažemo pa preslagujemo........Odvratno!Tu ću ubrojit samo jedan obrok koji se sastoji od jednog "sendvićka" i 2 litre vode na 50 ljudi-bez čaše!I naravno imaš 10 min da ga brzo pojedeš...Kad sam slušala tam neke priče kao "ljudi ne žele radit u konzumu jer je grozno" mislila sam ma nemre bit gore nego bit doma nezaposlen....ali evo -otvorile mi se oči!
I tako napokon otvorenje(proba čovjek sve zaboravit i loše naravno...)! A otvorenje se sastoji od elite koja pije šampanjac, kricka krekere i od nas jadnika koji smo 4 dana radili od 7 do ujuto oko 1 pol 2,oni veseli pa naravno-otvorili su još jedan dućan,a mi s podočnjacima smrdljivi,zmazani,masnih kosa,na noge jedva stat....no eto može se i to podnjet,može!Čovjek može toliko govana pojest da to nije normalno-može(vidim i osjetim) i slijedi onaj predivan tren kad nam se naša teta javi da je točno 21 sat i da se dućan zatvara-to je bilo veliko olakšanje,ogromno.Kupila sam 10 krempita(po 1.99 kn) za svoje i pojurila u garderobu sa svojim kolegicama,ali........Šefičin glas sa razglasa je zagromio-"Mole se djelatnici da ne napuštaju prostorije dućana te da napune police i očiste sve jer sutra dolazi direktor" -ostala sam stajati s mislima "dal da se pravim da je nečujem il da se ponizno vratim u dućan!"

objavio sonke u 15. svibanj 2009 13:01:12 | 11 komentara

Križ

...Bože,dao si mi križ...i ja ga nosim
teško mi je,al ga nosim.......
Ne cvilim,ne kukam,ne bojim se razapinjanja
Ni suzu neću pustit...
Bože-ja križ svoj nosim
i ponosno
i tužno
nit kukam nit molim
 

objavio sonke u 4. svibanj 2009 10:50:20 | 11 komentara

Gladan narod

Nakon što smo u mojoj sad već bivšoj firmi svi popili otkaze,radeći 5 mjeseci bez plače,završili na burzi- uspješno sam se zaposlila u krasnom nam konzumu.Situacija je očajna,mislim na financije,a izbor je koma i bez imalo razmišljanja-prihvačam posao!Moj prvi rad dan(to sam u stvari na obuci,praksi-jer nemreš ti prodavat neš ak nemaš pojma...)je prošao u trenu.Prvo treba oprati pol dućana,jer tete paučinu i prašinu ostavljaju za one pridošle-dobro nam došli u konzum.Zatim kad lagano padaš s nogu,treba složit robu,a za to postoje točno određeni program-teta prodavačica je odredila taj program,a on se sastoji u zajebavanju mene....Dakle-ona zna zna,a ja sam tupa glupa.Iako cijelo vrijeme radim kako ona kaže,to nije to(u mislima mi se vrti,al doista vrti sam jedna misao koja me tjera dalje i dalje-ženo-noge ću ti polomit....)i tako ona mene jebucka,a ja ima konjske živce,jer ona nezna da mogu toliko toga podnest,malo više od jebenog slona i malo manje od mamuta,i sve se to radi uz osmijeh-osmijeh + kajla od nje, a od mene veliki osmijeh - kajla.I tako radimo nas dve,naime ona radi i za mene i za sebe(trčkara okolo,priča,krvelji se navrati na odjel da vidi jel zabušavam,pa ode zapalit,ma se vrati da me iznenadi.To su prva dva dana moja.Treći dan imamo pune ruke posla,jer dolazi roba-guram tam neki viljuškar,vozam tone mlijeka(jer hrvati zdravo žive-piju sam mlijeko)strpljiva sam,učim...
Njeno zajebavanje je začinjeno i kupcima-dakle ljudi dolaze sa takvim pitanjima,kao da sam ja faking psihijatar, a ne na obuci:koliko košta 25 dkg kave? dobro ženo jesi ti normalna,donesla si tu kavu tam sa sredine dučana i pitaš me koliko košta kava?sad bi ti takvu šamarčinu opalila tak e ne da nebi više pila kavu neg nebi imala ni zube da žvačeš,al eto riješimo mi to,jer imaju skenere pa ja njoj provjerim cijenu,aha čudo božije od tehnologije...mislim ima svašta,ova moja teta(da nebi neko mislio da je to moja teta,a ne ne to je teta od konzuma-ona ruke u vatru daje za konzum) i dalje jede ...... s ove strane,a s druge strane su kupci koji,blago rečeno kad uđu u taj dučan kao da polude-to se kupuje i kupuje,vode decu pa trče za njima,obračunavaju se,psuju,jedu tek kupljenu hranu,dakle da ne piše na ulazu konzum ja bi mislila da sam u ludnici,al još uvijek eto nisam sigurna gdje sam....I tako to su moji 3 i 4 dan,a sad ovo je četvrtak DAN prije petka-aaaaaaaaaaa u petak se ne radi-u petak je KAJ?eeee,o fala ti,tebi s neba i borcima za "ljudska prava".Nisam još završila! Dakle,mi smo pojačanje i radimo ujutro,jer će četvrtak bit krvav dan(vele druge tete u srijedu)Aaaaah a u četvrtak ujutro moja teta od konzuma kaže meni oko pol osam-odi ti popi kavu i zapali si cigaretu pa ćemo se pripremit!!!!!!to mi veli-svašta,al odem ja brzo da se ne predomisli.Dakle-ma nigdje nebi ni u snovima mogla zamislit da smo mi HRVATI tak gladan narod i tak naivan(e sad zašto naivan nesmijem reć-jer sam POTPISALA da ću odnijet sve tajne u grob svezi poslovanja).....ljudi kupuju to se nemre riječima opisat,to je kao da je zadnji dan na planeti zemlji,kao da nikad više neće bit dučana,sve je đabe djeli se šakom i kapom,mislim kredu su digli da se spreme za ovaj sudnji dan,pa da umru siti...(mislim nitko meni nije kriv kaj sam ja u komi,dobila otkaz,bankrotirala još početkom godine,kaj kupujem osnovno,ma nisam ljubomorna kaj oni imaju a ja ne....malo,možda....) to se kolica jedva guraju,tete na blagajnama imaju upalu mišića,a ja?ja sam u totalnoj komi!liječi me to kaj će bit neka plača-valda! Strašno!Idem doma,noge mi drhte-vučem se....a kolegica me pita:Kaj si umorna?(kao da ću joj reć)i još veli: Eeeeee čekaj da vidiš kak je za Božić,ovo je ništa!

Zar je zbilja recesija sam meni?Zar smo doista tak gladni?

objavio sonke u 1. svibanj 2009 7:48:46 | 5 komentara

mamino zlato

Došla je u posjetu svojoj kumi.Sad ona ima 4 mjeseca,mama joj je obukva hajinicu i ima cipejice.Ima osmijeh od koga se ja topim,a ona me gleda tim okicama plavim i trpće...(prizor ja sam sladoled na ljetnom suncu i topim li se topim po kornetu..-to sam ja)Naravno da joj nedam mira i da ju nosim sad sim sad tam,i sve to popratim riječima:mavi moj bebe,ljubic moj,sve u svemu neznam kaj je dosta.I tako moji kumovi odu,a moje mlađe djetešce sjedi u fotelji s nogama na tabureu i odjednom se javi: Nisam znao da tak voliš djecu?(to mi je rekao,onim svojim glasom,tako hladno...) Mislim da sam se srušila na krevet,a ne sjela! KAko to misliš? zbilja sam ostala šokirana
Digo se i počeo me oponašat: Ti ci moj bebe,bla bla bla cmok cmok bla bla...Kao da nikad nisi vidla djete! Nastavio je on (moram reć da ima 10 godina) tak krilatat po boravku,malo optužujući malo oponašajući me.Zatim je dodao:Ma daj kaj se ja trudim-i izjurio van!
Sjedila sam tako,ko neki stup i buljila.Ta vražija pitanja koja kruže po glavi:kako je došlo do ovog kratkog spoja?zašto me to moje dijete optužuje?zar se ne smije pobudalit pod stare dane?zar mala djeca ne izazivaju u nama takve emocije?I onda ono pitanje Zar moj sin nevidi i ne osjeća moju ljubav?A pokazujem ju i nikad ne skrivam...nikad ne kupujem ljubav od svoje djece-nikad!Rasplakala sam se! To veće kad je otišo u svoju sobu na spavanje,sjela sam kraj njega.Pokrio se po glavi,kao da me ne želi slušat.Oko moje!!! mama bi umrla za tebe i seku! Moja ljubav je samo za vas dva i ništa nije važno osim vas.Kako je došlo do toga?No on je svoje već rekao i sad sam šuti,a na meni je  da sad branim svoju ljubav...Zlato moje kako bih ja mogla uopće voljet nekog više od vas koje sam rodila?kako?.....

objavio sonke u 19. travanj 2009 12:50:28 | 12 komentara

što sam

Drhtim i podrhtavam
ja sam tlo sa rasjedima brojnim
oblak sa munjama
i tornado
i kiša sam proljetna
sve sam što ne želim biti
A nikad više nisam
mala topla sunčeva zraka

objavio sonke u 9. travanj 2009 14:28:52 | 12 komentara

mali mici

Sjedim u čekaoni.Imam zakazano i čekam.Misli su mi teške,preteške za mene.Imam osjećaj da tonu nosim na sebi i u sebi,svako malo oči mi zasuze,srce mi napravi neki bolan prolom u grudima.Čudno mi se počnu trest ruke,zatim noge...pa sve to prestane,pa opet počne...Zatim se smirim.Trebam neku misao;gospođa do mene smrdi po naftalinu,smrdi na smrt,na jebenu starost.U krilu drži ruke koje se cimaju,glava joj radi neke čudne klimajuće pokrete...baka kak se dogurali do te situacije?mislim si Tko Vas je dogurao do ove situacije..kako smo dospjele na ovu prokletu klupu.Gleda me pod okom,al šuti.Baka nas dve smo neki opaki igrači,al smo obje na klupi.Trebale bi popričat.Ali obje šutimo,na to si još ja mislim (oprosti mi Bože) ti si bar na samrti,a mene (valjda) čeka još pun ku.... sranja.

Zove me doktorica i ja odem,baka još ostaje.
Dobar dan!-vesela je to doktorica
Dan!-ja sam u jebenom kurcu
Kako ste,sjedite,sjedite..-ona će,a ja u plač!(opće neznam kaj mene pere,sam što ne počnem urlikat)
Čeka ona,šuti,nosi vodu,i čeka al ja ne prestajem,doslovno ne prestajem,zatim zove sestru,traži nečega 5mg i zašilji mi to.
Tek sad prestajem,smirim se,pijem vidu,ona piše il kaj već tam črčka(možda piše "ova je the end")
Jel bolje?-pita me
zaista bi joj rekla "Ovih tvojih 5 mg nečeg je bolje od ičeg"-al kažem Je,je bolje mi je!-mislim kad je kaj da velim
Opisujem to svoje bezrazložno drhtanje,kao da imam groznicu i to "moje stanje",naravno da ju zanima 1.kak su djeca? 2.kak je doma? na ovo prvo oči mi se napune,a na ovo drugo opet počnem drhtat.
"Da,da,sve je razumjem"-veli ona meni-"Povečat ćemo dozu lijekova,pa ćemo vidjet kako će bit"!
Palo mi je na pamet,jednom davno imala sam,kao djete,malu micu-otrovala se,vodila sam je veterinaru,  dao joj je inekciju da ju uspava.Reko mi je mica je bubana i mora spavat,dat ćemo joj pikicu i micu neće bubat,ništa....Mici je na nebu i ništa je ne boli...Ja bi da sam mici,ponekad bi da sam mali mici,samo ponekad.........

objavio sonke u 9. travanj 2009 14:26:42 | 3 komentara

Što je to strah?

RAzbio je susjedi prozor,šutnu je loptu najbolje što zna!Prolomio se zvuk mirnom ulicom.Šmugnuo iza čoška,zamotao se u jaknu.Poletjeh za njim u potrebi da počnem urlikat.Zacrnilo mi se pred očima.Podigoh ruku,povukoh jaknu,otvorih usta da pustim grmljavinu iz sebe.....
al' u trenu me zaustavi nešto,nešto prestrašno!
Gledale su me njegove oči pune straha,napunjene suzama,izobličen sav...
Nije micao,nije govorio,nije disao...
očima je opisao svoj čin!

objavio sonke u 6. travanj 2009 12:50:32 | 11 komentara

Kamenje

Uzeo si sve moje živote
urlikao glasno
sve što je rečeno
i ono što se nikad
izreklo nije
Došli smo do samog
kraja svijeta
nema dalje..
U mojoj zemlji snova
nisi više dobrodošo
Moje palače nisu građene
za tebe
Obično si jadno zrno žita
pokazat ću ti kako se melje
Obično si jebeno
kamenje
I zato goni se
da se moja predivna
noga
od tebe više
ne spotiće
Dušo jebi se....

P.s Velika hvala za pomoć da se izrazim!

objavio sonke u 1. travanj 2009 14:07:56 | 10 komentara

Snoviđenje

Iz polumraka je gledala u njenog mučitelja.Sjedio je za stolom,držeći grčevito flašu.Vrtio se na mjestu,nesvjesno,glava mu je cijelo vrijeme klimala na ramenima,kao da nije njegova samo mu je nasađena na ramena.Imao je taj pogled, s očima punim žila,bio je sve čega se čovjek treba klonit,čega se treba bojat.Takav je to pogled.Drugom rukom je nešto pokazivao na nju.Nju!Koja je tiho stajala,bez glasa,bez da se pomjera.Tiha i mirna.Al' kroz zidove se čulo njeno srce,koje je tuklo,bubnjalo.Proizvodilo je zvukove zaglušujuće.Viknuo je:
"Kurvo,ti nesposobna droljo...ubit ću te,sad jednom zauvijek"!
Ona se ukočila.U sebi je molila,molila je Boga da bude milostiv,molila je da mučitelj bude milostiv.Držala je nevidljivu krunicu u rukama i prebirala prstima.O Bože nije se oprostila s djecom,nije ih izljubila,nije im rekla da će nad njima bdijeti,nije im rekla da budu dobri...Nije ih zaglila,neće sjećanje na te tople ručice ponijeti sa sobom.
On je pokušao ustati od stola,nije mogao,pridržavao se za flašu i stol,baunjao i napokon ustao.Krenuo je k njoj,u kut iz kojeg nije bilo izlaza.Njen mučitelj,a ona je brže počela u sebi molit.Zazivala je Boga,moleći ga da je spasi od ove stašne muke.
Jutro je svanulo.Mirno je ležala,bojala se pomaknut pogled,bojala se pomaknut misao.Čula je mali,cvrutavi glasić:
"Mama"!
Tražila je pogledom od kud dolazi taj zvukić,taj mili mali zvuk.Na vratima je sijalo njeno malo sunce.
-Ustani mama,jutro je!
Prišla joj je i legla k njoj u krevet.
-Mama jastuk ti je mokar,zar ti je kiša padala na jastuk?
- Opet si ružno sanjala?
Podbočila je glavicu malom rukom:-Mama moraš pobjedit to čudovište!Jesi se sinoć pomolila?

 

objavio sonke u 1. travanj 2009 9:59:40 | 8 komentara

tužni poj

pretvarao se da je mali ptić
uhvatio je pticu
slomljenih krila
pretvarao se da treba dom
gnijezdo je gradila
male grančice nosila
slomljena al
gnijezdo je svila
krletku je radila
rešetke držala
veselo cvrkutala
odjednom
U kavezu sama je ostala
u gnijezdu što za njih je svila
svojim cvrkutom zvala je
cvrkutala,cvrkutala
i čekala....
svoj veseli cvrkut promjenila
možda netko
čuje njen tužni poj
mislila je
bar da imam krila
i ja bih odletila...
al' ostala je zarobljena u kavezu
u gnijezdu što za njih je svila
slomljnih krila
pjeva svoj tužni poj....
 

objavio sonke u 31. ožujak 2009 8:38:34 | 10 komentara

Zar ti,voljeni moj?

Voljeni moj.......nikad ti nisi zaspao očiju punih suza,nikad grčevite snove nisi snio,nikad voljeni moj

nikad,voljeno moje ti si bio.
Voljeni moj,zar da ne ostarimo zajedno.čemu sve to i zašto?Kakve to želje žele oči tvoje,čime puniš dušu,ako to nisam ja.Voljeni moj,zoveš li me još..
Kako zaspiš snom pravednika,kako sanjaš sne svoje,kud plove misli kad ih nemaš kome poklonit.Voljeni moj oh ti voljeni moj...Zašto tako tiho kročiš oko mene,i ruku mi držiš u grču tom...zar oproštaj me moliš?Ma zar,ti voljeni moj?
Te tako teške vjeđe spuštaš i gledaš,tražeći  me pogledu moj....zar?
Sve je naše bilo,sve.Tko to pili granu na kojoj sjedi,oh voljeni moj,zar bi me ozlijedio,nanio mi boli.......Zar nisam ja ona koja te tako iskreno ljubi,voli  tebe,tebe o voljeni moj.

objavio sonke u 28. ožujak 2009 15:17:37 | 0 komentara